Гојазност и нездрава исхрана

Ево једног текста преузетог са Србел-а о проблему гојазности у нашем друштву.

Епидемија гојазности међу запосленима због нездраве хране



И оно мало људи у Србији који имају неки посао брзо ће постати пацијенти разних клиника због негативних последица свакодневног конзумирања брзе нездраве хране. Гојазност због лоших прехрамбених навика не погађа само школску децу у Србији, већ и запослене.

Преко 50 одсто запослених у Србији се због нездраве исхране угојило и више од десет килограма од када су почели да раде, резултат је истраживања сајта Инфостуд.

Према истраживању Инфостуда, у којем је учествовало око 2.500 запослених, чак половина њих је потврдила да се, од када су почели да раде, угојила минимум пет килограма, а често и више. Разлог је нездрава исхрана.

Истраживање показује да већина запослених доручкује у пекарама, а преко 20 одсто запослених и доручак и ручак купује у локалима брзе хране. Кувани оброк од куће носи тек сваки шести учесник истраживања, а сваки десети има обезбеђен ручак на послу, па се они најчешће труде да доручкују код куће.

Уколико не дође до значајних промена прехрамбених навика, већина запослених ће своје зараде ускоро поклањати лекарима и фармацеутима, а своје слободно време ће уместо са породицом и пријатељима проводити по чекаоницама домова здравља.

Превенција гојазности и многобројних проблема који су повезани с њом није тешка. Уместо да купују масне и тешке оброке у пекарама и киосцима брзе хране од којих ће само бити поспани током радног времена, људи могу да брзо и лако направе воћне салате са житом или интегралним хлебом и орашастим плодовима. Овакви оброци се лако варе, дају енергију по неколико сати, а не гоје. Уместо енергетских напитака и газираних пића која су пуна бескорисних шећера, могу да цеде сокове од воћа и поврћа пуне ензима, минерала и витамина. Припрема воћних салата не траје дуже од 20 минута, усвајање другачијих прехрамбених навика није компликовано, могућности су безграничне, само је питање да ли желимо да нам запослење ипак буде нешто више од пута до болничког кревета.

Више спорта мање седења уз компијутер и нормално здрава исхрана. Успех загарантован.

Све зависи од метаболизма човека, али уз повећану физичку активност не би требало да постоји проблем са тежином.

Зависи да ли је метаболизам поремећен или није, то могуће. Али ко има исхрану прилагођену своме организму а притом је физички активан, што би требало да буде нормално, ту нема проблема, осим ако није нека болест у питању. Проблем су лоше навике, кондикторски производи, пушење, алкохол... Генерално се нарушава здравље, па одатле све више нездраво дебелих људи

Много људи стварно не стигне да једе, кад треба, колико треба и шта треба због начина живота који нам је наметнут, а и због финансијске ситуације. Воће и поврће није ни мало јефтино, а орашасти плодови су, могу рећи луксуз. 100гр лешника око 130 динара ако се не варам... Ја сам прошли пут теглу неке мешавине меда, ораха неколико врста, лешника, бадема и не знам ни ја чега још, појео за 4-5 дана.  Нисам хтео ни да рачунам колико би ме таква исхрана коштала.

Самотњак ::

Воће и поврће није ни мало јефтино, а орашасти плодови су, могу рећи луксуз.

Тачно. Али, не заборавимо колико људи троше на дуван и кондикторске производе, колика је потрошња по кафићима, кафанама?

Не мора човек ултра здраво да живи, али некада и мали корак много значи. Знам, пушачи ће рећи како је психичко здравље битно, да их цигарета смирује, помаже у тешким ситуацијама... Алкохоличари ће рећи да им ракија помаже да буду нормални, да боље функционишу. И на крају наркоман ће рећи да мора да се СРЕДИ.

Е па људи моји, ствар је избора шта вас сређује и не дозволите да вам се намећу решења која воде ка болести.

Кристина ::

Самотњак ::

Воће и поврће није ни мало јефтино, а орашасти плодови су, могу рећи луксуз.

Тачно. Али, не заборавимо колико људи троше на дуван и кондикторске производе, колика је потрошња по кафићима, кафанама?

Је не трошим ни на једно од тога, па ипак не могу финансијски да испратим такву исхрану. Не оправдавам гојазност и лоше навике, наравно да се не треба предавати својим слабостима, само сам рекао да је тешко испратити здраву исхрану. Што не значи да се не треба потрудити.

Citat :

И оно мало људи у Србији који имају неки посао брзо ће постати пацијенти разних клиника због негативних последица свакодневног конзумирања брзе нездраве хране.

И ова храна кошта је л' да? А верујем да за те паре било шта од воћа да се купи, рецимо банане, боље је за појести. А може и сендвич да се направи код куће и понесе на посао.

Килограм белог меса је рецимо око 400-500 динара, није више, а нездрава пљескавица је од 150-200 динара. Па ви рачунајте шта је јефтиније.

Пресретач ::

А може и сендвич да се направи код куће и понесе на посао.

Најбоље би било кући на ручак отићи, али ово је најбоља алтернатива.

Љеност је узрок  Човеку је тешко да одвоји сат времена дневно и трчи,вежба...ради на себи.Постаје неотпоран,слаб и болежљив.Константно је уморан и ,углавном,нема довољно добар мотив да то промени...Добије га са појавом прве озбиљније тегобе или болести.
Унапређиванје физичких способности треба да постане део дневне рутине код одраслих ,деца ће пратити пример ...

Није проблем у физичкој активности колико у правилној исхрани.

Може неко да тренира по 3, 4 сати на дан, и то све јаке тренинге да ради. Али ако та особа после сваког тренинга једе нездраво: пљескавице, ћевапи, превише хлеба, газираних сокова и сву ту високо-калоричну храну... наравно да неће моћи да смрша и да ће доћи до гојазности.

Тренинг не доприности много мршављењу и добром изгледу колико правилна и здрава исхрана. Ја препоручујем да се једе од 5 до 7 пута на дан. Све мали оброци.
Али наравно... погледајмо нашу финансијску ситуацију, прерачунајмо се. И онда кад схватимо колико здрава исхрана кошта, колико у ствари пуно пара треба да се издвоји за њу. Лупимо се руком у главу и одемо на бурек или пљеџу. Ето како је све више и више гојазних.